SRĐ

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ

259

— Па ти рече, да ћеш претурити твоје џепове, те he се зар и тамо наћи која мангура . . . — И ја сам збиља и претурио џепове, али се није могло ништа наћи . . . — То није баш сасвим право . . . — Брате, имаш право. То није баш сасвим право. Али дедер ми покажи макар једно једино дело човечје, за које би се могло рећи, да је савршено правично. Таквога дела не ћеш наћи у целој природи. Човек се баш тим и разликује од божанства, што му је сав живот пун грешака и одступања од идеала истине и правде! а само је и једино савршено: божанство! — Морам признати, да ме то не може да убеди! рече Феђа. — Кад то није у стању да те убеди, онда ћу узети друго њешто, што ће бити приступачније твојему грубом схватању. Ти видиш, ми образујемо комуну. А шта је комуна? То је такав облик заједничкога живљења, у којем се све, што може да послужи општој користи, сматра као имовина свију и свакога. На тај начин, сав новац који унесеш ти, или на пример Јагелонов, од онога тренутка кад је ушао у општи фонд, престао је бити твој и Јагелоновљев, он је постао заједнички, општи, т. ј. он није ни за длаку у већој мери твој и Јагелоновљев, него што је мој. Разумеш ли? Ето тако ствар стоји. Ја видим да ти ваља проучити политичку економију. А осим тога, узми на ум још и ово: мени сад некако не иде нај боље, а теби иде добро, — ето ти имаш да преписујеш; за тај препис ти можеш данас да добијеш две рубље и четрес копејака. Е али, колико сутра, може све тумбе да се обрне, теби може да престане ићи добро, а мени може одједампут да пође на боље; онда ће у благајници бити мој новац, а ти ћеш га сматрати као свој. Схваташ ли сад? — Опрости што сам био неправичан! — рече Феђа. Али опет зато не разумем, како да у каси остане само седам копејака, а не тридесет и четири. — И томе има разлога. За двадесет и четири копејке купио сам дувана, а за три папира, што је онет својина комуне. — Али то само ти пушиш. . .