SRĐ

БИЉЕШКЕ — BILJEŠKE

Књижевност и Умјетност. - Knjizev. i Umjet. Smrt majke Jugovića. Izašlo je već II. i III. izdanje ovog djela Iva Vojnoviea. — Шематизам правосл. епархије Бококоторске, Дубровачке и Спичанске 1907. Дубровник. Српска штампарија. Осим обичног садржаја доноси подуљу осмртницу о епископу Герасиму Петрановићу, (за његова насљедника имено" ван је вис. пр. Доситеј Јовић), затим' Опис освећења православне цркве св. Георгија на Посату уДубровнику; пак Освећење нове црквице св. Спиридиона у планини паштровској на „ограћенини". Послије тога: Три писма приликом смрти митрополита црногорског Петра I.; та је писма приопћио заслужни Т. К. Поповић из Новога; Подаци за историју рисанске цркве од Дионисија Миковића; напокон под име старине биљешку о другој српској штампарији у Млецима год. 1519-1554, од Сава Накићеновића. — Profesor Pero Budmani ođstupio je od uređivanja akadeinskog rječnika i odlazi na svoje imanje u Jakin. Njega će u uređivanju djela naslijediti prof. Maretić. — Дом u школа. Тако ce зове лист за васпитавање школске омладине, који излази у Београду. Издава га професорско друштво. Бласник му је директор реалке Сава Антоновић а уредник му је Драгутин Костић, професор Друге б. гимназије. Сарадници су му не само

професори, него и ученици VII. и VIII. разреда. У 2. и 8. броју започео је Петар Миличевић уч. VIII. р. своје. „Низ јадранско приморје" , утиске на лањском путовању са београдским матурандима. Проф. Шпиро Калик у 5. и 6. броју написао је чланак о Дубровнику. — Југословенско ђачко умјешничко друштво „Вила" у Прагу. Овому новооснованом друштву је сврха: стручно изображење чланова и прирећивање изложаба у домовини да се побуди у нашем народу интересовање за умјетност. Осим тога му је сврха посредовати у корист својих чланова при наруџбама. Осим почасних чланова друштво ће имати осниваче, који плате једампут 100 К, помагаче, који плаћају по 5 К годишње; и иззанредне по 1 К. Југословенски ћаци фигуративних умјет. у Прагу су редовни чланови. f Josip Helltnesberger, bečki komponist. umro je u 53. godini života dne 27. ajjrila o. g. Pripadao je porodici komponista i violinista. Bio je kapelnik đvorske opere, upravitelj dvorske muzične kapele, upravljao je filarmoničnim koncertima i bio jc profesor violina u konservatoriju u Beču. Mnogo je godina udarao u Hellmesbergerovu kvartetu, koji je bio na svjetskom glasu. Komponovao jo višo opereta, izmedu kojih je i „Fata Morgana" i brleta. U njegovim kompozicijama nema velikog inventivnog dara, ali ima svježe inelodiko nadahnute beckim duhom.