SRĐ

474

СРЂ. — SRĐ.

— „Salome" Rikarda Strausa u Šatle pozorištu u Parizu predstavljena je prvi put 6. maja o. g. u posve punom teatru. Komponist je upravljao sa 110 muzičara. I on i oni koji su sudjelovali bili su više puta urnebesno pozdravljeni. Ovoj njemačkoj predstavi bio je nazočan predsjednik republike Falier s gospođom, nekoliko ministara i poslanika i mnogi umjetnici i izvjestioci. — Besplatno pozorište. Hamburškoameričko plovidbeno društvo uzelo je u najam naj veće pozorište u Hamburgu, gdje će se izvršivati izabrani dramatski i muzikalni komadi svakog nedjelnog jutra u sezoni 1907-8. Svi činovnici društva, koji dobivaju manje od 50 maraka na nedjelju, ulaziće u pozorište mukte; ostali će plaćati naj manju ulazninu. Наука. - Nauka. Filosofija. — Mudre izreke. Zdravstvena znanost može se svesti na jednu samu riječ: Cistoća. Cista voda i čist zrak njeni SU poglaviti stubovi. Smiles. д Svaka je laž' loša stvar, koju treba izbjegavat. Aristoteles. Bolje je da učiniš jednu stvar dobro, neg stotinu na pola. Gothe. — Mjerenje vremena u Nepalu u Hindostanu. Tu se od starine mjeri vrijeme ovako. Ima mjedeni sud sa rupicom na dnu. Sud pliva na vodi, koja malo po malo ulazi u nj. On se napuni šezdeset puta na dan; pođe dakle na dno u 24 minuta. To se vrijeme zove gari. Svaki gar se dijeli na 60 česti a svaki od ovih dijeli se opet na 60'dijelova. — Ultramikroskopija. Dosada su mikroskopi uveličavali naj više 3000 puta

pređmete. Dva njemačka flzičara Siedenkopf i Zsigmondy izumili su način, koji dopušta da se može vidjeti predmet, te tek dopire do veličine od jedne miliontine od milimetra. A ultramikroskopija sastoji u tome da se poprečnim (transversalnim) pravcem udari svijetlim snopom na predmet, koji se motri i postaje tako vidljiv. - Telefotografija bez žica. Izumilac Balsera opituje sada u Madridu prenošenje fotografije bez žica sustavom hercovih valova. — Рим у будућности. E. Гаглиарди из Рима објелодањује у бечком фремденблату своја разматрања о будућности вјечног града. Он каже да је Рим сада тако премален прама броју пучанства да не he бити чудо да до брзо мноштво људи без стана подигне чадоре на празним мјестима, поред противљења власти, само да нађу једно заклониште, јер сада многијем није могуће имати ни нај тијеснију собицу, те ма и да има станова, који стоје годишње од 6 до 10 хиљада лира, огромна већина становништва не може ни да помисли на таке станове. И у истину број становника, којих је 1870. године, кад је пало свјетовно господство папино, било 209 тисућа, нарастао је до дана данасњега до 520 тисућа, а сваке године расте број становника за 14 хиљада. Али концем минуле године није било станова него за само 425 тисућа становника. Кад Рим постаде главним градом Италије, почеше, истина, градиги мноштво кућа, али иза финанцијске стрмоглавице 1894. год. престане граћење за неко доба. У толико станарина постајаше све то виша; с те невоље помножи се број злочинстава тако зване мала вита. Истина оне куће, које су за дуго времена стале недограћене и наличиле развалинама