SRĐ

634

СРЂ. — SRĐ.

С о К р а Т. Па ма . . . (Пружајући прст као да искаже крајњу намеру). Ксантипа. Не говори . . . (Погне главу на мужевљеве груди). Хиљаду хетерских гласова не вреди колико ова моја кап плача. С о к р а т. (Благом строгошћу). Није требало да се појави пред архонтовом кућом. Лампрокле, води је кући. Ксантипа. (Одрјешито). Нико ми не може забранити да ја овде ripe пресуде говорим мужу и оцу. (На Теодотин знак Терпнеј и Теодота удаљују се) Ксантипа. Знам : ни туђ савет, ни плач, ни прекор не ће те моћи одвојити од оног непознатог гласа који ти је говорио позивајући те готово на друго место. Ја не ћу моћи себи представити да ниси више у граду и свакога дана видећи да те нема да се вратиш кући, ићи ћу да те тражим у лицеј или на пијацу. Моје шапутање биће страва, нека врста прекора Делфа Атини. Немој да си расејан; не ћеш имати много времена да ме слушаш. Само ми једно обећај : имам једну мину сребра : ако те осуде, кажи да ћеш платити радо ову мину. Донела сам ти је чврсто везану у крај овог вела који ми је даровала Фенарета, твоја мати, на дан нашега венчања. (Одреши чвор и извади мину нудећи је мужу). Лампрокло. Можеш је узети : то је све. Доброј деци Атина тражи њино порекло, а нас двоје гинемо у теби, који храниш твој живот самим собом. С О к р а T. (Узме новац претварајући се као да је малко узбућен). А сад како да кажем судијама, Лампрокле ? Помози ми рећи. Да сам васпитавао, да сам се борио за отаџбину, мало ће ми вредети. Треба ли много златних мина да се откупи осућеник? Има их Протагора. Треба ли молитава, жртава? Њима рукује Алкандар. Треба ли беседништва да се њим у згодно време нешто открије или прикрије ? Има тога у Лизије. Могло би ме бранити делфијско пророчиште, које ме означило мудрим, али рекоше да га је наговорио Херефонт. Шта ћу дакле казати ? Помози ми, Лампрокле. Огрешио сам се о законе државе; вредим мало ; могу да платим сребрну мину и плаћам је. Плаћам заклињући се да за ове две три године живота што ми још преостају не ћу говорити ништа од свега онога што сам говорио од младости па до старости; да сам био комедијаш ; комедијаш онда, када сам казао, да у тешким тренуцима осећам неки глас који