SRĐ

ОГЊАНА МАРИЈА итд.

693

дан 40 . Једаред се јавља Марија и као љубитељка књиге. Нејаком Jlaзару, сиротном претенденту на дједовску власт, кад је девет година тамновао, дала је она златну књижицу, из које су га свеци Димитрије и Ђурађ учили читању 41 . Марију, коначно, помиње народ салијевајући растопљен куршум над главом особе, која страда од страве. Моле је, да уједно с браћом јој, Громовником Илијом и св. Пантелијом, уништи ватром страву 42 , а гдјегдје православни јутрошњу молитву докончају ријечима : „Свети Илија, св. Пантелија и Огњена Марија, свети Спасе, добри часе, часни крсте и часни посте и сјајни мјесече, св. Саво, српски просвјетитељу и учитељу, научи ме Бога молити, Божју вољу творити и по правди живити" 43 . Ј. Навратил, пишући своје „Slovenske narodne vraže in prazne vere", нехотично je вјеровао, да Огњана Марија пада 17 ј у н а и , дакле оног дана, кад су у XIX вијеку католици славили Петров дан, са шта је и дошао до погрјешна закључка, да би наша Марија могла бити у свези са светим Петром, о коме Нијемци вјерују, да влада громовима и грмљавином, те на његов дан не воле радити у пољу бојећи се тријеса и непогоде 45 , а Петар се, сјем тога, и код нас јавља гдјекад у свези с ватром 48 . Него власт над ватром добила је Марија, сва је прилика, код нас тек у новије доба, кад јој је народ ту моћ извео из придјевка „огњана", јер она и није никаково митичко лице — то је једна католичка светица из Белгије, блажена Марија Oigniacensis (Oegniacensis)! 40 Босанска Вила 1890, стр. 74. 41 Г. А. НиколЛћ, Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, Нови Сад 1889, стр 34-36. У једној варијанти те пјесме мјесто Лазара јавља се дијете Дејан, кога је Исус у тамници научио писмена (Д. С. Караман, Marjansba vila ili sbirka narodnih pjesama skupljenih u Spljetu, Спљет 1885, стр. 132-135). 42 Грћић-Бјелокосић, Из народа II, стр. 80-81 (Гласник земаљ. музеја 1896, стр. 151). 43 Босанска Вила 1888, стр. 156 44 Letoi^is Matice Slovenske 1890, стр. 115. 45 А. Quitzmann, Die heidnische Religion der Baiwaren, Leipzig & Heidelberg 18G0, стр. 66 ; K. A. Oberle, Uberreste germanisehen Heidentums in Cristentum, Baden-Baden 1883, стр. 119. 48 И код нас се у очи Петрова дне пале кријеснице и прескаче преко ватре, а према народном вјеровању Петар је при подјели светачкога блага добио на дар велике врућине (Ђ. Рајковић, цит дј., стр. 141).