SRĐ

Е JI Е Г И Ј А. * Колкцон-к *

Преб. РадомИр Кр. Орлииски. Бар. У твоје крило, о хладни. гробе,!, K'o милом другу ја летим сада, И скрит' се желим од људске злобе У твоме стану, гдје покој влада. 0 смрти, брзо ! нек' коса ма'не Над мојом главом још млада што је; На овом св'јету, да. ми одлане Од срца руку пружио ко је ? . До. сад ми шта је вес.еља дало ? Ко радост д'јели са мном и тугу? На св'јету овом, гдје живјех мало, Ко мени даде осмјех к'о другу ? Баш нико ! нико! — у пуста мјеста Једнога вјерно.г имадох друга, K'o пјесме звуци и тај. ми неста За њим ме гуши вјечита туга . . . И тај ми неста к'о бајни гласи, Ил' искра када за тренут мине, K'o гробни огањ он се угаси, Ил' муња каца кроз свемир сине. Још једна зв'језда са неба плава, У ланце да ме савеже, нуди . . . У мраку мени свјетило дава, И тајном надом напаја груди . . .