SRĐ

830

СРЂ. — SKĐ.

је био угледна особа. Био је један од четрдесеторице народних представника на Српском Правосл. Црквеном Сабору у Задру 1809. 1 Ђуро је имао сина Шпиру, који се ожени са римокатоликињом. Неколико дана послије смрти роди му се син, којега мати крсти у римокат. вјери, надјенувши му име Шпиро. Од овога родио се је Антоније, прије сундбени канцелиста у Дубровнику. Год. 1813. нов. 1., кад су Аустријанци опколили книнску тврђаву и кад је француски заповједник са својима одбјегао, у тврђави остао је Шпиро Синобад, унук Илијин, а праунук Дамјанов, са својима вјерно борећи се, као што свједочи слиједећи спис: „Knin p.mo 9.mbre 1813. Certifica il sottoscritto, che il panduro Spiro Sinobad della compagnia di Knin s' e conservato fedele nella diffesa del forte di Knin, che a fatto il suo dovere ed e sortito con onore con la guarniggione. L. S. II Coll.o Comand.e de' Panduri Mic. Nachich. (Книн 1. новембра 1813. Потписани свједочи да је пандур Шпиро Синобад остао вјеран у обрани Книнске тврђаве, да је учинио своју дужност и да је изишао часно с посадом. — Пуковник Заповједник Пандура. Мих. Накић). NB. Испод ове свједоџба на францускоме језику потврђена је вјерност и јунаштво Шпирино. На свједоџби је потписан : Damarey Commandant D' Armes, покрај потписа ударен је печат истога заповједника. Племе Синобада броји данас преко тридесет породица, које су све православне вјере и које све славе крсно име св. велико мученика Ђурђа. 2

1 Срп. Далмат. Магазин 1870-71, с. 8.

2 Сељење је Синобада у Далмацији један од многобројних примјера сељења Срба, каснијих вјекова из Босне и Херцевовине. Они су населили много на пола опустјелих крајева и села у оном дијелу Далмације, који су по свједочанству Луција (Лучића) звали Хгватском, као на пр. П о љ и ц а (дио њихових племића и другог становништва), а и у оном дијелу на обали, који се у ужем смислу звао Далмација (грчко-римска). Те је Србе позивала често Млетачка. Они су признајући млетачко господство бранили с пријашњим становништвом Далмацију од Турака а бјеху донијели собом чист „Босански"