SRĐ

818

СРЂ. — SRĐ

дих опазака. Једно је млада учитељица, изабраница нашег уча, који у својој самоћи сада задовољно хрче. Учитељка је врло пријазне вањштине, висока као јела зелена, широког пјесничког чела, ватрених сањалачких очију ; згодно удешена фризура поносито кити њењу малу и паметну главу, а блуза, окићена народним везовима, покрива њене обле, пунане груди, у којима мало бржим темпом куца младо и невино срце. Играча не познајемо као ни већина присутних гледалаца и играчица, јер је странац. Де, да пратимо тај млади пар, не били смо се с елегантним и младим господином упознали. Престаше се двораном разлијегати звуци француске полке, а заори се буран пљесак гледалаца. Играчи нуде руке својим играчицама и живахним корацима крећу се око дворане, ћеретајући својој играчици, која се умилно осмјехује, о свему и свачему. Пустимо их нека уживају, ако то уопће може бити уживање, а слушајмо, што говори млади, непознати странац учитељки. Прича јој своје „житије": јединак је богатих родитеља из Босне. С одликом је свршио гимназију у Сарајеву, а филозофију у Бечу. Народне воће су му сада повјериле знамениту мисију, па ради тога путује по српским мјестима. Родитељима о том није, разумије се, ништа рекао ; зато му је мајка рекла, да се нада да ће „само други" кући доћи. Овдје се мислио задржати само ноћас, а сутра преко границе за својим послом. Пошто му нијесу још стигле инструкције, сачекаће их овдје. Жао му је, што као увјерени антиалкохолиста не смије госпоћици понудити чашу пива, а хладна пића могла би јој нашкодити, што би му неизмјерно жао било. Говори и даље, али не ћемо да будемо индискретни. Учитељка, сва блажена и сретна, осмјехује се на пријазне филозофове ријечи. У то проће одмор. Музика силно засвира маџарски чардаш — та у доба смо ресолуције. Игра се наставља до зоре, када играчице, праћене од својих играча и мамица, одлазе кућама, да се одморе од пријатно и тешко проведене ноћи. Учитељку, разумије се, прати филозоф, што му је добро дошло да дозна њезин стан.

* * *