SRĐ

840

СРЂ. — SRĐ.

moždani i tim otvori široko polje kirurgiji. Godine 1874. izda svoje maleno ali monumentalno djelo : Ispitivanja o moždanima gdje postavi svoju teoriju o lokalizaciji na površini moždani i tim otvori put i internisti i kirurgu, neurologu i fisiologu. Do tada svak je stajao pod utieajem Flourens-ove dogme, koji je smatrao površinu moždani kao jedan sami organ. Ova radnja Hitzigova dokaže da su moždani kao i njihova površina jedan kompleks organa. Hitzig napisa još mnogo drugih djela kao : o traumatiбпој tabes, o kirurgiji moždani, o paralisi facilisa, o epilepsiji, 0 periodičnim psihozama, i razne druge monografije. On je također izdavao arhiv za psihijatriju. Još za njegova života podignut mu je spomenik u klinici, koju je on utemeljio, vodio 1 svjetski joj glas zaslužio. Imao je dosta protivnika, a i Munk mu je bio jedan od naj većih. Posljednih je godina silno bolovao od oči, tako da mu je bolest ogorčavala i ubijala posljednje dane. U jednom govoru prošle godine ovo su bile njegove rijeci : »Unbesiegt von mei»nen Gi-egnern, besiegt von dem allgewaltigen Schicksale, das »mich der Sehkraft bereits fast ganzlich beraubte,, lege ich »jetzt das Messer, die Feder und das Sch\vert aus der Hand, »in der Absicht, sie niclit wieder aufzunehmen . . . .« (Nepobjeđen od mojih protivnika, pobjeđen od svemoc'nog udesa, koji me mal ne sasvim lišio očinjeg vida, puštam sad nož, pero i mac iz ruke, mišlju da ih se nigda više ne latim). Nije prošlo dugo vremena i on umrije.