SRĐ

942

СРЂ. — SRĐ.

а проширењем граница и утамањењем непријатеља обновити Славу Републике. Сви сердари и остале ниже поглавице поменутих окружја дужни су пуковника и сопраинтендента витеза Јована признавати за такова, слушати га и зависити од његових наредаба у свима потребама државне службе. Република вјерује, да ће Јован, охрабрен новим доказима наклоности и поштовања, оправдати мишљење, које Држава о њему има, те да не ће жалити ни труда ни настојања да што боље и корисније послужи државним интересима, него да ће свим силама и на све начине тежити за већим ступњевима заслуга, те да буде одликован драгоцјењеним доказима неисцрпљиве државне благодарности и награде. На упражњено мјесто сердара Книнске и Врличке Крајине одлуком проведиторовом 18/1 1714. бијаше именован син Јованов : Андрија, младић одлучне храбрости и нај бољих нада (А. 3. 28/3 1774. 1. II. с. 467—68). Вијерност Републици и искрену истинску љубав народу своме посвједочио је Јован најзад 1715. г. у бици код Гламоча, жртвовавши ту и живот свој (А. 3. 13/7 1716, 1. III. с. 137 и А. М. 10/12 1728, S. М. f. 5). Јован потукавши код Гламоча велику војску силнога босанскога паше (Атлагића ?), славодобитно у пратњи двојице сердара Вукчевића и других војсковоћа враћаше се у домовину за војском својом, која бијаше далеко пред њим унапријед одмакла. У планини више Тичева у Прокосу засјела чета Турака изненада нападе на Јована. Буљубаша Мујо Ножиновић копљем зададе му смртну рану, 1 али и Мујо погибе од руке једног крајишника. Јована још жива коњ његов однесе мећу чету његову. Послије неколико сахата издахну племенити и храбри овај јунак, раван у свему Митровићима и Смиљанићима. Војници његови извадише му утробу и ту је закопаше, а прослављено тијело његово пре-

„Ljuto cvile od Knina levente, Jer pogibe od Knina serđare Po imenu Ive Sinobade, Pogubi ga Nožinović Mujo Pod Glamooem. pod bijelim gradom". KaSio.