SRĐ

216

СРЂ. - SRĐ.

О кнежевска, вели, кћери 0 латинска чарна дражи, Teoj нут диадем утонули Сред обала морских слази. 0 кнежевска, вели, кћери Храброг славског, вјереницо, Сина, ода сна те буди Цјелов сунца, сунчаницо! Стари дјадем теби хоћу Дубровниче 6'јели дати. Диж' се, теб' с_е судба смјеши ; На Адрији ти процвати ! Иди куд те судба зове Стијег збиље, величине Разви, разви на cee стране Светог Влаха у висине! К твојој лађи, велој славној Ступај, ступај о кнегињо! Једра ће ти лађи тјерат Дух побједе о књегињо! Воде, жала Италије Здраво, секо, теби веле Потлаченом славском роду Да му опет сване, желе! Превео К. K.-h.

Е dice: О figliuola dei Dogi, sorriso di grazia latina il tuo diadema caduto e nel cuore delV ampia marina. E dice: O figliuola dei Dogi sposa allo Slavo animoso destati dal sopore al bacio del sole glorioso. L' antico diadema ti voglio, o bianca Ragusa, donare t' arride il destino, risorgi o fiore dell' Airia ! Sul mare ! Va, dove i fati ti vogliono ! Levati grande e severa e spiega contro i venti di San Biagio la bandiera ! Va, Dogaressa, sull' alta nave della tua gloria, ti ventilera le vele Г ala della Vittoria ! E l' acque e le rive d' Italia ti saluteranr.o : »Sorella !" e alle genti oppresse di Slavia sorgera l' alba novella .. Roma 27 maggio 1906. Un' ltaliana.