SRĐ

224

СРЂ. — SRt).

Влаху и сви у истом реду допрате посланике на Плоче до куће (св. Јакова), која им је одређена за стан, док крену у Цариград, јер посланици не смиједу више у град и одијевају се у турско одијело. Свечана предаја службених списа и новаца за харач и дарова обављала се послије у друге дана а прве би суботе иза поласка на Плоче посланици праћени истом поворком пошли око града у Госпу од Милосрђа на мису. И кад би одлазили пут Цариграда, било је то свечано, иста их је поворка пратила. Преко Бргата кренуло би се на турску границу, па даље у Турску. Отоле би обично кренули на Фочу, Нови Пазар, Ниш, Пирот, Софију, Пловдив и преко Дринопоља у Цариград. Али ако би имали овршити посала у ХерцегБосни, окренули би прије, као што су учинили Сарака и његов друг, пут Неретве, теје Сарака и друг му кренуо преко Утова на Љубиње, Столац, Мостар и Коњиц па на Фочу и даље. Посланство госпара Божа Сараке бјеше необично знаменито, јер се тада није само радило о плаћању харача и уређењу обичних посала, него и о поновљењу и потврђењу повластица, које су Дубровчани уживали у Турској. Али нај знаменитији посао бјеше потврђење старих хатишерифа о плаћању трогодишњег данка мјеште годишњег. Био је наиме умро султан Абдул-Хамид а наслиједио га Селим III. А Дубровчани иза другог турског подсиједања Беча 1683. године били су напокон добили од Турске облакшицу у плаћању данка, то јест да плаћају сваке треће године мјеште сваке године, У том смислу добише 1695. године царски хатишериф пригодом узвишења Султанова на пријестоље. Мустафа II. отпусти Дубровчанима хараче, које нијесу били досад платили а 1703. Ахмет III. обрати стално својим хатисерифом плаћање годишњег харача у трогодишње; то потврди Мехмед својим хатишерифом 1730. г.; то исто ураде Осман II. 1756. г., Мустафа III. 1759. г. и Абдул-Хамид 1774. године. Сад је требало да Сарака и његов друг заишту потврду овог хатишерифа од новог султана Селима III. Имали су они осим тога тражити потврду од 24 разна турска фермана, који нијесу били садржани у капитулацији