SRĐ
KNJIŽEVNE USPOMENE.
43
и притом жураше даље. Без сумње да је Панајев био ожалошћен овим догаћајем, он је чак имао добро срце ; али задовољство, да буде први, који ће јавити другима жалосну вијест, то задовољство и т а радост угушише његова друга осјећања. Већ неколико дана раније кружаху по Петрограду мрачне вијести ; али ко би такав исход ишчекивао ? * * * Тургењев одмах написа Гогољу некролог, који је био одређен за петроградске листове. Али како је тада била веома строга цензура, а Тургењев бијаше назвао Гогоља, човјеком који гради велику епоху у руској литератури, човјеком великим ; би строго забрањено да се он не смије штампати. Тургењев онда посредовањем једног пријатења из Москве пошаље некролог у Москву и буде штампан у „Московским новинама" године 1852, 18. марта № 32. Тургењев завршује некролог Гогољу овако: Мир његовом пепелу. Вјечито сјећање на њега, вјечита слава његову имену ! Преводилац. Из разних података се дознало гдје је Тургењев видио Гогоља много раније, на университету у Петрограду, пошто је овај био професор историје. Дакле само тврЈзење Тургеневљево је, што се тиче тога, нетачно.
Stota obljetnica Šarićeve apoteke u Dubrovniku. Ove godine 25. aprila vrši se sto godina da porodica Sarie' ima svoju apoteku na Placi Vclikoj. Ta apoteka je nmogo starija i prošlo je više vjekova otkada postoji. Njen je opstanak bio zđružen sa zgodama i nezgodama Dubrovnika, te сешо ovdje nešto o tome navesti. Bonica „Domus Christi" i naliodište u Dubrovniku, sada pokrajinski zavod, bili su stari humanitarni zavodi, koje podigne dubrovaeka republika na uhar siromaha i nevoljnika. Prošlo je više vjekova od njihova opstanka. S njima je bila združena i ova ljekarna, do g. 1808 državna, i smještena u zgradi bonice; ali je premještena već prije početka XVIII. vijeka na Veliku Piaeu u one iste dućane, gdje je sada Sarićeva apoteka, a ta pomješća bila su vlastitost same bonice, kao što su i sada. Ljekarna je imala svoje pokućstvo, i dragoejene vaze; u njoj su bili u službi republike ljekarnici (aromatarii), te ih je republika na svoje troškove slala da uče u napuljskoj universi, kao što je bila poslala i Mata Sarića.