SRĐ

ЧОВЈЕК БЕЗ СРЦА.

Петар Лоци био је поштен момак, за ким је свака цура погледала, када је недјељом пролазио улицом у плавој долами и са ждраловим пером за шеширом. А и он је Мару волио, али је ипак између момка и дјевојке лежала даљина од хиљаду миља. Тих хиљаду миља била су два земљишта Мартона Лоција, Петрова оца, која су га толико обогатила, да му син није могао ни погледати на просјачку кћер, као што је Мара била. Осим тога сметала им је и она мржња, која је постојала измећу газде Мартона Лоција и Чика Јове, а чији би зачетак морали потражити тамо у старо вријеме, када су се још у Шароштатачком колегијуму снијегом грудали; када су се у Пешћанској бици натјецали за наредништво и због овакових ситница тако су се навикли сматрати једно друго за непријатеља, да се сад ни за какво благо не би одвикли од тога. Ова два човјека бијаху као они духови у бајкама, који се непрестано хрвају, али никако да који надвлада. И они су се цијелог свога вијека гложили; час је један, час други надјачао, али се никада није могло знати ко је побједилац. Цио им се живот састојао у борби за освједочењем: „Ја саи бољи од тебе." Врло су се ријетко састајали', а ако су шта проговорили, била је само заћевица. И околина их је тако прозвала, да им се чак ни имена нијесу могла упоредити. Чика Јову прозвали су „добричином" а газду Мартона Лоција „човјеком без срца " Када су Нијемци завладали, хтједе једном чика Јово управити влади молбу, да му ова накнади штету, коју су Нијемци, за вријеме буне, његовом оцу нанијели, отјеравши му чопор оваца, за који је њемачки генерал и признаницу оставио. Чика Јово замоли газду Лоција, да му напише лијепо писмо влади, која треба да испуњава своја обећања. Човјек без срца гордо погледа чика Јову, па му пред свим људима, који се око суднице бијаху искупили, осорно рече; — Зар те није срамота просити од Швабе? Чика Јово поцрвени од стида, изађе без ријечи и више му никада није пало на ум да моли шта. Када су Мађари поново завладали, кад је грануло сунце слободе, утваре, које су до сада само зато живјеле, да се има ко