SRĐ

ЈОШ НЕШТО КАО ДОПУНА О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ

59

Бранкове су груди биле пуне духа за свој род, и својом патриотском пјесмом за јединство подгријавао је млађане груди миле му Србадије, зато му је још за живота толики пијетет и одавао, и он ће остати вазда на српском парнасу „пјесник омладинског срца". Бранко и Ђуро Даничић били су другови у Бечу, те је Бранко први почео да ствара Српску умјетничку лирику по начелу Вукова правописа, те се фактично може рећи : да баш од њега почиње права Српска књижевност, и ко би желио питати о значају Бранкових пјесама тај нека прочита дивну студију књижевника нашег г. Светислава Вуловића, коју је овај написао као прилог историји Српске књижевности. *

* Што се пак личности Бранкове тиче, њега је нај вјерније оцртала Мина кћер Вука Караџића, која Бранка у лицу вјерно онако представља, какав је доиста и био. Шта више приказује" његову нарав, ношњу одјеће, и покрет у друштву. Она каже : „Овога је вила посинила, па сада иде по земљи, гдје му мјеста није, да тек пјева и друге весели, јер на њега туга и невоља земаљска не може починути. По опису и сликању Мине Вукомановића нај вјернија је Бранкова слика она, што је у профилу израћена код ,,Marquart in Leipzig" на дрворезу Р. Aničića, а свака друга слика данас која се буде удешавала, бити ће удаљена од праве прилике Бранкове. Идеализовања у слици Бранковој не смије бити, кад га је Мина Вукомановић лично сваки дан очима гледала и вјерно описала, а ту слику потврћује у својим цртежима и наш пјесник Змај Јонан Јовановић.