SRĐ

172

СРЂ - SRĐ

од Рад. М. Грујића, који је описан вјерно и даје јасну слику положаја и политичких одношаја, у којима се наш народ налазио живући тада овдје. Исти чланак доноси снимак синђелије издане оц истога сабора. Даље Јов. }К- Бута украсио је овај календар својом кратком, али врло поучном причом „У мећави", која се одликује свим оним особинама, којима сјаје и остале овакове врсти приче доброг писца Буте. Од пјесама имамо „Американци" од Пере Будисављевића, у којој се описују американске невоље и јади, даље народну пјесму „Приморска ђевојка" од Д. Миковића, која је добро дошла народу нашем. Поред ових радова истакнућемо и чланак Мирољуба „Породица је главна основа нашем народном опстанку". Писац расправља нај главније питање народа; оснивање породица, чланак оваков доћи ће добро сваком члану народа а писац је врло добро урадио, што се бавио нај важнијем питањем живота народњег. Дао бог да нас он са таким ваљаним радовима у овој књизи сваке године обдари. У „Србобрану" се сусретамо и са причом „Ђаволово крмче" од Милана М. Делића, која је популарно и јасно обраћена тако, да ће народу нашем служити за ваљану поуку. Затим су двије српске народне каже: „Личке змије и Личка Груда од И. Тртице ; Св. браћа Кирило и Методије и Борис Михаило од Д. Миковића, приповијетке из народа „Наша рањава пета" од А. Прпбићевића; „За црних дана" од М. Ђурића. У чланку „Никола Беговић као васпитаћ" од Др. В. Бакића народу се приповиједа о човјеку који му је сав свој живот посветио. Има и неколико чланака за привредну и народну поуку као : „Нешто о раду пољачких (Kollek Rolniczych) Земљорад: Задруга" од „А"; „Из живота и рада српске земљорад. задруге у Брачевсима" ; „Из пчеларства" од Ј. Живановића; и „Наш народни рад" од ј. Књига има 50 прекрасних умјетничких слика, 50 репродукција слика и ликова, израђених фино у Срп. Штамп. у Загребу. Она је први завод у земљи и по њој можемо без туђине. Све су слике из садашњег српског народа или из прошлости. Ту су Срби — посланици из Далмације у Бечком парламенту: Др. Душан Баљак и Михајло Бјеладиновић. Овај календар заслужује да се нађе у свакој српској кући као народна годишња књига. Милан Павлов Јовановић. Вуковар (Сријем).