SRĐ

GARIBALDI I NJEGOVO DOBA

171

ren u svojim iskazima simpatije prama Napoleonu, ali Turin nije hotio ni znati za njega. Rattazzi preuze na se zadaću da sastavi novo ministarstvo, što je bilo potrebito nakon odstupa Cavourova. Da se jasno pokaže, kako novi kabinet ne namjeravaše ni za dlaku odstupiti od nacijonalne politike Cavourove, bude pozvan u ministarsko vijeće i La Marmora, o kojem bijaše poznato, da je osvjedočeni zastupnik Cavourove politike. Odmah ćemo opaziti, da, osim druge tacke, svi uslovi niira ostadoše mrtvo slovo. Dogadaji su se razvijali bez obzira na ugovore.

Оцјена. „Србобран". Народни српски календар. За годину 1908. Уредио Светозар Прибићевић. Цијена 1 круна. Издање и штампа Српске штампарије у Загребу. 8 стр. 1-XLIL и 148. Овај календар, који је навршио већ петнаесту годину, може се пунијем правом назвати популарном народном књигом, којему је и ове године његов вриједан уредник г. Св. Прибићевић поклонио толико бриге и рада, да није баш ни нај мање лошији, но је још бољи од прошлогодишњега календара. Сталном рубриком „народни добротвори" његује ова књига у народу идеју меценатства као нај јаче материјалне полуге образовању овако маленог, сиромашног и са свију страна скученог народа, као што је народ српски. Доносећи уз вјерно и вјештачки изведене ликове досадањих мецената — красне биографије истих, буди овај календар пожртвованост у богатих наших Срба, указујући им примјерима пут и начин, како могу одужити дуг свога родољубља. До сада се може рећи, да су овакви чланци у овој књизи привриједили српској просвјети више, но што се може на први мах и замислити. Од ликова заступљени су у овом календару ови српски добротвори: Селизар Боборон, Мита Крестић, Todop М. Симић, Катарина Симић и Ђоко Симуновић. На првом мјесту доноси ова књига исторични чланак: Први привилегијални народноцрквени сабор у Крушедолу 1708. г.