SRĐ

238

СРЂ — SRĐ

смртног живота била у његовој власти; гдје се с анђелима и свецима бори да са собом одведе грешникову душу. Сатана је по својој природи злобан, ма да у овим легендама и визијама Сатана има још сјену хероизма, а једина му је жеља, да насели свој пакао. У легенди о Теофилу долази к тому други мотив. Ту Сатана није више охоли анђео, који је развио заставу буне против Бога, ту није више нити мучитељ, нити мучени зао дух, него сам главом долази у везу с људима, имајући увијек пред очима сврху да их упропасти, обећавајући им срећу и земаљско благо. Једино треба да се покорава вољи Дјевице, чији је роб. Ова се јака моћ Дјевичина тумачи толико развијеним култом небеске краљице, колико поштовањем, што су германски народи одавали жени. Као сваки мотив, тако доби и овај своју комичну страну. Особито у комедијама првих деценија средњега вијека спаде Сатана на просту комичну фигуру. С једне је стране то побућивало смијех гледалаца, али је с друге стране изазивало у срцима народа особита чувства. У својој га ненаображености и дивљаштву није осућивао, већ сјећајући се његове некадашње моћи, а желећи добити и уживати земаљска добра, приказивао му је своје молитве, стално увјерен, да ће га Сатана лакше услишати, јер му је био ближи од небеских бића. Тако сви они, који су вољели небеско блаженство него земаљску срећу, обраћали се у својој невољи на Сатану, и отоле онај велики број уговора углављених с краљем вјечних тмина, о којима толико читамо у литератури почињући од 10. вијека. С ових промјена у назорима налазимо у новијој литератури двојаки тип Сатане: по једнима је проста комична фигура, ма да га је свладао Створитељ и потјерао из неба. За друге је опет охоли и моћни земаљски владар, који је још увијек толико моћан, да влада над свијетом. Сатана са својим пакленим двором постаде.тијеком времена неопходним елементом свакога епа, било религијозне, било романтичне нарави, особито кад би писац намјеравао да опјева који догаћај знаменит по кршћанство, или да ријеши особите проблеме, гдје човјека са својим назорима и тежњама долази у сукоб с неком вишом наднаравном моћи. Нај прије ћемо споменути Данта. У божанствену је комедију Данте увео цијело мноштво митологијских паклених бића, којима је са своје стране дао неке особите характеристике, узете