SRĐ

241

Луцифер је био први између свих анђела, био је cima delle sostnnze pure, одатле и његова охолост, с које је пао у пакао, притиснут тежиноп цијелога свијета. Као verme reo налази се усред земље, а на себи носи тежину свих гријеха, који извиру из њега. Први узрок његове пропасти бијаше његова охолост, затим преузетност, те жеља да буде већи од Творца, којему се морао клањати. Кад се побунио против Њега, хтио је пореметити ред, који се појавља у свемиру, а потом и уништити ону љубав из које је тај ред био потекао. Његов покушај доказа, да он није схваћао праве везе између Творца и створених бића. Као што је прије својега устанка био први и најсавршенији измећу свих анћела, тако се пристојаше, да, као зачетник буне, буде бачен у дно пакла, да буде инкарнација злоће и опакости, те у њему има свој први извор. Данте хтједе у Луциферу персонификовати највећу појаву нереда, те га прикаже као горостасно материјално биће, а налази се у средишту земље, највећма одаљено од неба, те се окреће око свих других небеса. Тако је најбоље могла оскочити антитеза измећу мјеста, на којем Dites почива, и мјеста гдје борави највиша љубав. У небу се очитује материја преображена у дух, а у дну пакла налазимо дух дегенерован у материју. Овдје се појављује воља за злом, али ограничена и притиснута опачином цијелога свијета; ондје се напротив очитује воља за добрим, ојачана и окријепљена свјетлости, хармонијом и радости небеских бића. Држећи пред очима првобитни ред створенога видљивога и невидљивога свијета, ред који се најбоље очитује у сјајној побједи над побуњеним анћелом, Луцифер, почетак и узрок оному катаклизму, из којега је био произишао пакао, постаде у најдубљим тминама пакленог понора центрична атракција свакога зла и сваке опачине, као што је прије своје побуне био одраз он'е свјетлости, од које одсијеваху небеса и бића, те су у њима •боравила. Али не само огромна материјалност, већ и силна грдоба симболизују у Луциферу опреку мећу тмином и свјетлости, мећу грдобом и првобитном љепотом. И небески су створови велики, што више у размјеру с осталим створовима огромни, али се у цијелом њиховом бићу одразује хармонија. Луцифер је напротив непомичан у огромности материје, која убија у њему сваку кретњу 16