Srpska izvozna trgovina i Austro-ugarska monarhija

_ стајати ради подвоза, особито кад се у обвир узме, да су главни млинови у центруму земље (Будимпешта и Сегедин),

Најближа би земља била из које би Аустр.-Угар. могла _шевицу повлачити — Румунија. Она плаћа ђумручну тарифу од 1 фл. 90 по 100 клг. Рецимо, да Аустр.-Угар. и њој даде тај Отепхбег из сппо“ као и Србији, да плаћа ђумручну тарифу од 79 нов, та би шеница, ипак, за то знатно скупља била, него ба из Орбије. У моменту пак, кад Аустро-Угар. буде за овај увоз скупље плаћала, она тада са својим млинарским изввовом не може да конкурира; услед тога ће она губити пијаце, млинарске ће њезине индустрије нестајати..

Но ако је Аустро-Угар. упућена на ерпеку шеницу, Србија није упућена са својом шеницом на Аус. Уг. пија-

цу. Што је то тако до сада било, то је само због увре-

женога обичаја, који проистиче из комодитета српских трговаца и њиховога примитивног трговања. Године 1899, покушала је Србија шеницу да утоварива у Брајили за Белгију и Антверпен. Те године утоварила је око 20.000 м. д. шенице. Ревултати ву тако повољни, да се тај извоз идуће, 1900. удеветостручио и износи 217.616 м. п,а то је четвртина од извоза, што га Србија извози у Ауе. Угарску. Осим што је ова пијаца повољнија за сам производ, пут је овај користан још специјално и за српско бродаретво.

Алп ва овај артикацг ба стоје још боља отворена врата пи тоу најближој будућности. Ако Србија учврсти сталан политички споразум ва Русијом, овај ће пропзвод имати своју сталну пијацу, а да нема ни сенке од икакве зависности од Аустро-Угарске.

Поштована господо! Као што видите, шеница, тај српеки пољеки производ, који се у вредности неколико хиљада динара извози у Аустро-Угар., не повлачи за собом ни најмању зависност Краљевине Орбије према Аус -Угар.; шта више тај производ Србији пружа чак и малу диктатуру, која би, у елучају трговинског рата, краљевину Угар. у тој индустрији оштетила и осетљиве ударе нанела, без икаквих хрђавих последица за се.

%) Данас већ не може, јер је ва шеницу стављена минимална царинека стопа од 6.80 круна по 100 кгр.