Srpska izvozna trgovina i Austro-ugarska monarhija

Француску, па чак и у француске колоније у Африци, а то су пијаце, о којима Србија не би могла ни сањати, да, у нормалним приликама извови своју стоку у живоме стању. - | Говподо, као што се види, у најближој будућности Срћија и у овоме своме најглавнијем извозном артиклу не ће сити упућена само на Ауетро- Угарску; на против рен"татилитет ће Срлију упутити на даљи запад у Европи,

Ш. буве шљиве и пекмез.

Трећи међу најважнијим извозним артиклима јо сува шљива и пекмез, Количина извоза варира између 1900, до 4.000 вагона, а унос новаца од 10—18 милиона дин. Главом елужбених извештаја ерп. министарства финансије преко У; укупнога извоза иде у Аустр.-Угар, Изгледа, да, би она највећи потрошач тога артикла била. Но у ствари је посве противно. Од овога артикла Аустро-Угарска не потроши у евојој земљи скоро ништа. (ве то она експортира даље на запад, на велику штету српске трговине.

Нужно је да навдем кратку олографију трговања са тим артиклом. -

Српски трговци, као поеви остали балкански трговци, до најскоријега времена, водили су своју трговину посве примативно. Примитивност пак изавива експлоатисање са стране јачега п уређенијега. Ни у једноме моменту не метиче се тако видно и тако јасно, како Аустро-Угарска екеплоатише Орплију, као у овој трговини са сувим шљивама. —

Употреба сувих шљива данав је у Европи ужасно разграната. Четири су врела из којих Европа подмирује ту потребу, а то је: Србија, Босна, Француска пи Америка. (Ове четири државе пшиферују вропи годишње око 90.000 вагона или 2 милиона метр, пената, од чега одпада на ови око + хиљаде, а на Босну око 8 хиљаде вагона.

Од евију средњо — европеких држава Ауетр.-Угарска потроши сразмерно најмање сувих шљива и ту своју домаћу потребу подмирује из Босне, јер та шљива улази без ђумрука, дочим је српека уђумручена. Међутим из служјених пзвештаја, као и из самога практичнога трговања зна, се, да ве скоро сва српска шљива увози у Пешту.