Srpska izvozna trgovina i Austro-ugarska monarhija

___ 25

Србија створи себи други рентаљлни извозни пут — Аустро-Угарска ће економно побеђена сити и тада ће њезина егзистенција захтевати, да она према рији друкчије поступа. -

Али овако док је Србија а 155, а географски од Аустро-Угарске блокирана, Србија не ће моћи никакав повољнији уговор закључити. У осталом, то је приролна ствар. Нека Србија поднесе најкраснији уговор, који би се оснивао пи на међусобном праву и на реципроцитативну корист ођејух потписница — Аустро-Угарска га не ће примити, јер знаде, да Србија није покушавала да изађе па други пут, па ће морати подлећи њезиним условима. А кад Српија неспремна дође до уговорнога дана, тешко ће се наћи која орпека влада, која би са неспремљеним трговцима огласила трговински рат. И саветно не би то било. Такав моменат могао би бити по њу судбоносан. Не-

упућени извозниди на други пут, изгубили би се у неја-

сности; извозна би трговина за неко време престала; новац не би улазио; производи се не би могли уновчити; уплате државне би престале; обвезве јавних дугова не би се испуњавале и место што би се у таком неспремном моменту трговинским ратом хтело Аустро-угарској нашкодити — створили би се у земљи немири, који би могли по Србију судбоносни бити, ако у ничему другом, аоно у томе, што би тада Срлија, побеђена, морала да подлегне још тежим трговинским условима,

- С тога би саветно било, да још тада“ одмат, почву позвани фактора да стварају нови пут. То могу. Трговински уговор истиче тек свршетком декемора 1908. Дакле имаде још скоро 14 месеци, довољно време, да се нужна грађа припави и екеперименти учине._

Кад буде Аустро-Угарска видела, да је Орбија, епрем= на и за други пут, верујте, да ће тада Орбија друкчија у њезиним очима изгледати, и онда ће се Србија моћи тек надати, да при уговору не уд: економни роб.

Питање је: да ли имаде којег другог извозног пута

Имаде! Молим вас, господо, да ме саслушате,

Пре него што пређем на детаљно разлагање извознога пута, који ја заступам, морам додирнути положај данашњих путева и њихову политичку стратегију.

Не би ово питање додирнуо, али је оно карактери-