Srpska izvozna trgovina i Austro-ugarska monarhija

треба за домаћу потребу, а Аустро-Угар. нема шљиву

_ апсолутно са никоје друге стране да увози. Шљива се не

може адоптирати, ако јој природа није место одредила» Пошто је пак на западу шљива од неопходне потребе, западни ће се трговци обраћати директно у Србији. Тај пут је данас лако изведљин, јер су разјоритији шљиварски трговци прве тешкоће савладали, а за брво и коначно епровађање ту је и Извозна а Но би требала у томе на сусрет изаћи. –

Госнодо, као што видите, трговински рат би Орбију подигао и материјално, али што је од по линота вначаја и морално.

Но ја не ћу | заносно да пледирам за трговински рат, а Србија га не мора нити оглашавати, нити га водити, Ма колико да би тај трговински рат брпији и донео користи, ипак би у први мах наступиле и трзавице, јер п најкориснија реформа захтева извесне жртве. Ја ћу ово питање предложити са практичне трговачке стране, да се прво практичан трговачки пут пецрши, па кад је и то учињено, онда прибећи крајности. Будели Србија принуђена, да _прибегне крајности, онда су то политички мотиви. _

Аустро-Угарска ни у једноме народу не гледа већег, овбиљнијег и опаснијег непријатеља као у српском народу, стогаје она и упутила своју политику на угушивање свакога полета, како у политичко-нацијоналноме, тако и на економноме пољу. ( таком државом закључивати трговин=

-ски уговор, који би доносио међувозну економну корист

'

— немогуће је! Она корист, која пи ве из таког неприја= тељског одношаја могла извојевати, оила ои само последица најенергичније борје, која бп се огледала у независности. Јест, али ту невависност треба извојевати!

Господо! аде у Србији умне снаге, која би кадра била саставити најлепши уговор, према којем би Србија цветала, ади је питање, пи ли га Аустро-Угарска примила, особито кад су познате њевине политичке тежње. Она тежи да Србију, као пијемонт ерпеки, умртва, с тога се не треза варати и не треба се надати, да ће Аустро-Угарска ишта за Српију повољно примити — све бок она "по модсе! А доклен ће она моћи то чинити Догод Срљија себи не пројије други пут. Господо! у ономе моменту, кад