Srpska izvozna trgovina i Austro-ugarska monarhija

да не треба ни доказивати. Та Србија Је бар пуна и препуна тих горких искустава!

И та судбина није далеко од "Србије. Пруга Сарајево — Митровица ради ве већ и дању и ноћу, да само што пре буде готова. Да Србија спасе сеђе од тог тешког удара, треба одмаж да учини све што се може учинити, а да повољно окрене свој- извозни пут према Солуну. Уз цену пи највећих жртава мора Србија окренути тим путем, да до вгоднијега изласка одржси бар Хиршбву пругу у независности, дајући јој прилике за заслугу.

Но да ве повољно продре на тај идлаз, не тражи се од Србије никаквих жртава, до ли мало савевног и стрпељивог рада и не само да тај пут не тражи никакве жртве, него је тај пут за Србију ч краћи, “ бржи, ч јефтинији. Зато ћу о њему ошширно да говорим, као о предмету, који је сачињавао језгру мојих предавања.

Имаде људи у Срзији, који хоће да тврде, да је пут на Солун немогућ и то на основу неких покушаја, који _ву чињени, а који су хрђаво испали,

Да ву покушаји чињени и да су хрђаво пепали, то је истина. Али тај неуспех не лежи у немогућности, него у невређености. Те покушаје није водила трговачка рука, без које се тај успех не да ни замислити. Том неуспеху, као што је познато, крива је: слага администрација турских чиновника, спора манипулација турских царинских чиновника и неуредна евеза бродова.

Као што се види, све ове препреке ву административ= ве природе, а врста таких препрека може се безусловно отклонити, У

Но главно је, да је Србија за те покушаје учинила од своје стране све могуће олакшице, т. ј. она није наплаћивала за извозне производе, који се извозе у правцу Солуна — никакве царине. Турска је изишле Орбији на сусрет и учинила с њоме уговор на основици највећег повлашћења и најзад, дирекција пруге Ристовац — Солун изишла је Србији са најјођим предусретањем. Ова три последња фактора најглавнија ву ствар. Кад они међусооне тежње имају, да се тај пут олакша, онда би ти мокушаји морали оевусловно не повољног, већ особитог успеха показати. Што је- пак на против рђаво испало ја опет кажем, да је то радп тога, што у тим пи толиким