Srpska izvozna trgovina i Austro-ugarska monarhija
тачци 2. ча. УШ. Србија се обвезала, да ђе за извозне своје производе у свима правцима, наплаћивати по општој царинској тарифи, која постоји са А.-Угарском. Шта значи тог У А. Угарској ву људи и државници увидели, да је пут преко Солуна за Орзију могућ и да тиме прети опасност А.-Угарској. Оне административне неприлике поправљаће и надокнађиваће у први мах ове државне олакшице, које ће учвршћивати извозни пут у томе правцу,
па- наравно да ће временом отклонити и оне администра=
тивне и манипулационе препреке. За то је А.- Угарска п навукла Србију са том тачком на танак лед, да без потребе затвори сама себи све излавне путеве. Доцније пак пруга оријенталних жељезница, „Ристовац— Солун, није била већ тако предусретљива у подвозним ценама. Иза кулива се говори, да А.-Угареска даје тој управи годишњу вубвенцију, да подигне подвозне пене на извесне српске извозне производе, да тиме онемогући понован покушај и да у Србији утврди уверење о немогућности излаза на Солун, као што га је фактично доста и утврдила.
Истина, ја те субвенције нисам својима очима видио, али сам штудирао њезину подвозну тарифу и уверио се, да је тарифа оријенталне железнице: Ристовац— Солун за главне српске извовне производе као: суву шљиву, пекмев, месо, свиње и жита најскупља у Европи. (Осим босанских жељезница, које су још скупље) Али што је најчудноватије сама српска жељезница повела се за оријенталним жељезницама и у подвозу је уденила свој сопетвени извозни производ преко Оолуна!!!!
Да се може јасно видети, ево примера из те тарифе. Увмимо за суву шљиву. Од Београда до Будимпеште имаде 850 километара и плаћа се за вагон сувих шљива (100 цената) 145 франака или од 100 клг. и 1 километар 0.41 сантима. Од Београда до Ристовца пмаде 830 километара и шлаћа се за вагон шљива 158 франака или "од 100 каг. и један километар 0.493 сантима. Од Ристовца до Солуна имаде: 888 километара и плаћа се за вагон шљива 170 ПИ или од 100 кгр. и ! километра (. 50 вала. ма!
Треба још у обвир узети, да се на пругама у А= Угарској добија и рефакција, дочим на овој слабо. Дакле вумње нема, да ту пгра улогу субвенција. Да А.- Угарска,
сали