Srpska izvozna trgovina i Austro-ugarska monarhija

лежи у оскудици економне независности, којој су првим најзнаменитији услови — путеви. Орбија је на прагу истека свога уговора. Нека до године (Србија спреми најдивнији, најмодернији трговински уговор, који ће се овнивати на праведноме реципроцитету, на праведности и захтевима међународнога права, једном речи, нека створи идеал од трговинскога уговора, који ће праведно штитити интересе обеју држава — а нека Србија донде себи не прокрчи нови излазни пут — А.- Угарска га не ће примити, а може јој бити да га не прими. А - Угарска није са Србијом правила уговор на основу еконмеких олакшица напретка народа обеју држава, него су у том уговору полдтичке тежње. Имајући пак такве тежње, она неће тај уговор потписати, јер је уверена, да Србија није спремна на другу страну; она ће поднети, можда од досадањег још гори уговор и шта ће тада Орбијаг — Да ли је мисао у (рбији толико удружена и уједињена, да у такоме одсудном тренутку уз највеће жртве одбаци то поднесено ропство и пропаст Орбијег — Није! — Да ли биу Србији било људи, који би се занели племенитим гњевом и објавили трговински ратр То би можда било, али би то само био тренутни излив,- који би Србију још дубље спустио, бацио у веће економно ропетво, а снизио морал Србије. Последица би била, да би бе потписао опет уговор, а шта ће у тих даљих десет уговорних година бити са Орбијом и Срџетвом, —- то ће сам Бог знати! |! те

Ја сам свој живот посветио раду српскога народа у Босни п Херцеговини. Али вам чвретог и непоколебљивога уверења и осведочења, да спас онога беднога, потлаченог, . мученог, прогоњеног, зловтављеног, исисаног, заоорављенога и запостављенога народа у Босни и Херцеговини зависи само од јачине и величине српскога Пијемонта, Србије. Први и најглавнији услов за ту јачину и величину је скономна независност! За то сам благовремено држао своја два предавања и по својим слабим силама изнео што знадем, да би се Србија спремила, да не дочека неспремна повледњи час. Продре ли Орбија тим новим путем, о чему нема вумње — Србија ће имати две карте у рукама, и тада ће мирно моћи рећи: „изволите, госпођо комшинице, да уговарамо!“ Од онога момента, Србија почиње да. живи и да важи као српски Пијемонт, садржавајући у себи и услове за то. Е