Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

218

Смедереву, смедеревски војвода Ђуша Вулићевић. 1876. мајор Михајло Илић с Рудничанима потуче Турке на Јавору. — 1886. умђо је Ђорђе Рајковић, новинар и књижевни радник.

29. — 1502. српеки деспот Јован Бранковић удари на Турке код Зворника, са 10.000 Срба, и страшно их потуче. — 1848. био је бој између Срба и Маџара код Беле Цркве. — 1864. обновљено је Српско Учено Друштво у Београду. — 1876. био је крвав бој између Срба и Турака више Јање, у Босни. — 1877. умро је, у Београду, ован Гавриловић, књижевни радник и велики пријатељ просвете и просветних радника у нас, до сада највећи добротвор наставника основних школа п њихове сирочади у Србији: своју кућу у Београду и око 250.000 динара оставио је као Фонд за пенсије учитељским удовицама и сирочади. — 1901. умро је, у селу Кусатву, у смедеревском округу, Аћим Чумић, државник.

80. — 1454. Турци освојише град Островицу, на Руднику. — 1844. умро је Јернеј Копитар, одличан зналац словенских језика, велики пријатељ и учитељ оду наше новије књижевности, Вуку. — 1898. умро је, у Француској, ован Мариновић, државник и приЈатељ књижевнога напретка у нас: Српској Краљевској Академији дао је 12.000 динара, као задужбину под именом свога сина Николе, пз које ће се сваке године награђивати какав одабран песнички спис морадне и патриотске тенденције. — 1895. умђо је Алехсандар Теофановић, просветни добротвор: оставио је 20.000 Форината, да се из приноса овога новца даје помоћ сиромашним ђацима Орбима православне вере, који буду учили у сомборској учитељској школи.

81. — 1897. умро је, у купатилу Аусеју близу Беча, Милош Бајић, унук кнеза Милоша по кћери му Џерки, велики просветни добротвор: дао је сто хиљада Форината за зидање српске гимназије у Новоме Саду.