Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

280

Валтровић, научни радник, прави члан Српске Краљевске Академије. — 1875. војвода Пеко Павловић, Лука Петровић и Мића Љубибратић ударише са уставипима на Турке код Габеле,и разбише их.

18. — 887. Орбип Неретљани разбише Млечиће у Приморју. — 1798. рођен је, у Трсту, •Гован Ризнић, просветни добротвор: помагао је ерпске књижевне раднике (његовом помоћу штампана је „Србијанка“ Симе Милутиновића Сарајлије); пред смрт је завештао своју велику книжницу, у којој је било преко 4.000 разних књига, Народној Библиотеци у Београду. — 1876. био је очајан бој између Орба и Турака на Кревету и Пешчаници; бој је трајао цели дан; Срби су имали 62 мртва и 438 рањених, а Турци преко 200 мртвих и 1.200 рањених.

19. — 1850. заузимањем хрватског научника. Ивана Кукуљевића Сакцинског основано је у Загребу „Друштво за југославенску повјесницу“. — 1876. био је бој између Срба и Турака код Гредетина, на Морави. — 1888. умро је, у Београду, Стевча Митајловић, државник и просветни добротвор: своју велику кућу у Београду оставио је српској држави за смештај Српског Етнографског Музеја.

20. — 1778. рођен је, у Руми, у Срему, Атанасије Стојковић, научни и књижевни радник: први је написао Физику на српском језику.

21. — 1818. Карађорђе остави Орбију и пређе преко Саве у Аустрију. — 1814. Срби потукоше Турке у манастиру Трнави, у рудничкоме округу, и отпоче устанак противу Турака (Хаџи-Проданова буна). 1842. умро је Сава Текелија, велики добротвор српске просвете и српске омладине („Текелијанум“). — 1900. умро је, у Београду, „Аивко Поповић, просветни и књишевни радник.

22. — 597. Словени са Обрима ударише на град Солун. — 1796. Срби Црногорци страшно разбише скадарскога пашу Карамахмута Бушатлију, код Круса и Бусовника. — 1858. рођен је, у Београду, Андра „Николић, књижевни радник, прави члан Српске Краљевске Академије. — 1875. Турци исекоше ерпске бе-