Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

о Њ о

19. — 1875. српски устаници разбпше Турке код Овињара на Сави, у Босни.

20. — 1869. умђо је, у Београду, Узун Мирко Апостоловић, добар јунак у првом устанку за ослобођење. — 1886. умро је, у Београду, Данило Отефановић („чича Данило), државник.

21. — 1800. рођен је, Фрањо Шрешерн, до сада највећи словеначки песник. — 1832. рођен је, у селу „угу, на реци Требишници, у Херцеговини, Нићифор „Дучић, архимандрит, научни и књижевни радник, прави члан Орпске Краљевске Академије и просветни добротвор (задужбина архимандрита, Нићифора Дучића) — 1844. рођен је др. Владан Торђевић, научни п књижевни радник, прави члан Орпске Краљевске Академије. |

22. — 1865. умро је, у Београду, оста Бранковић, школски и књижевни радник. — 1875. српски устаници, под Пеком Павловићем, разбише Турке код Плане, близу Билећа, у Херцеговини.

23. — 1828. умро је, у Будиму, Лука Милованов, књижевни радник („Опит наставленија к српској

сличноречности и слогомјерију“). — 1858. умро је, у Београду, др. «Јован Стејић, књижевни радник („дабаве за разум и срце“ и др.. — 1875. српски уста-

ници, под војводама Баћевићем, Пеком Павловићем, Богданом Зимонићем и Стојаном Ковачевићем, ударише на Реуф пашу код Трновице, у Херцеговини, и страшно га потукоше.

24. — 1888. рођен је, у Новоме Саду, др. ован «Јовановић Змај (Чика Јова), песник, прави члан Српске Краљевске Академије („Певанија“, „Снохватице“): Српска Књижевна Задруга штампала је у редовним колима својих књига две књиге његових лирских песама из познијега времена („Друга певанија“), а у посебним падањима две књиге његових дечјих песама („Чика Јова српској деци“ и „Чика Јова српској омладини“). — 1899. умро је, у Новоме Саду, Ђорђе Недељковић, велики просветни добротвор: оставио је око 200.000 Форината на разне просветне и хумане сврхе.