Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

248 |

28. — 1688. рођен је, у Дубровнику, Бернардо Зузорић, књижевни радник. р

24. — 1456. умро је Ђурађ Бранковић Омедеревац, српски деспот. — 1785. рођен је Јаков Грим, прослављени немачки научник, велики пријатељ нашега. народа. и народне нам књижевности. — 1807. рођен је, у Новоме Саду, др. Вук Маринковић, просветни и књижевни радник.

25. — 1829. умђо је Добровски, чешки научник: први је почео проучавати како ваља стари словенски језик. — 1877. био је бој између Срба и Турака на

Вучјем Долу. — 1892. умро је, у Београду, ован Богиковић, паучни и просветни радник, признати зналац српскога језика. |

26. — 1755. рођен је, у Кулпину, у Орему, Стеван Стратимировић, српски православни карловачки митрополит, велики пријатељ српске просвете: много је радио на оснивању српске богословије и гимназије у Сремским Карловцима и гимназије у Новоме Саду. — 1895. умро је, у Горњем Карловцу, Џетар Слепчевић, народни добротвор (толико је чинио народу добра, да је у западним српским крајевима познат као „сиротињски отац“).

27. — 1806. Аустрија је уступила Французима, српско далматинско приморје. — 1844. умро је, у гургусовачкој кули, рујански срдар ован Мићић, добар јунак и у првом и у другом устанку за ослобођење. = 1898. умро је, у Грису, у Тиролској, Владимир Карић, просветни и књижевни радник („Орбија“).

28. — 1849. умро је, у Земуну, др. Сава. Јова новић, књижевни радник и новинар. — 1877. Орби освојише Ниш од Турака. — 1887. умро је, у Београду, Белимир Валожић, заслужни српски књижар издавалац. 29. — 1841. рођен је „Гован 2Авакумовић, државник и правни писац, прави члан Српске Краљевске Академије. — 1890. умро је, у Београду, др. Лаза К. Лазаревић, до сада највећи српски приповедач: све · његове приповетке прикупљене су и штампане у сед-