Srpska književna zadruga u 1906. godini : godišnji izveštaj

На првоме месту треба напоменути, да нема свих управиних записника из ранијих година, те да се о целокупноме раду може што тачнији суд извести. У колико је ово при прегледу утицало на посао, поменуће се на појединим местима. Првих 100 записника повезано је у једну књигу, а за даље

записнике постоји повезана књига, ну из неких не-

познатих разлога није ни један записник ту уписан, већ су они вођени на појединим табацима. Кад је Задругино стање постало доста мучно, онда није никакво чудо што су се и записници почели губити и што сеу опште не зна ко је био одговоран за чување записника. У почетку су записници имали свој редни број и датум, кад је држана управина седница, те је према редном броју лако одредити, којих записника нема. Доцније се престао бележити на записнику и редни број седнице, те је сада немогућно одредити број држаних седница и знати колико је записника изгубљено. Нема ових записника: 114, 115, 116, 117, 122 и 126; у времену од 17 месеца, и то од 30. јуна 1909. па до 23. новембра 1903. постоје само два записника; за годину 1903. има само два записника; за годину 1904. има 12 записника и деле се на записнике целокупне управе, привреднога и књижевнога одсека; на.сваки начин изгубљени су записници од седница, које су држане у времену између 7. новембра 1904. па де 22. маја 1909. за годину 1905. има свега пеш записника; за прва четири месеца 1906. држано је 11 седница и сви су записници сачувани, и из њих се види да је тада управа приметила неправилан ток рада, те је почела радити на томе да се побољша мучни положај Задругин.

Из појединих записника изнећемо неке ситније ствари.

Одмах у почетку решено је да слова у издањима буду: цицеро париски без проредница или Даничећев („обични“) гармонд с проредницама. Од

еј пре ~