Srpska književna zadruga u 1906. godini : godišnji izveštaj

44

1) стални капитал је без управнога и скупштинскога одобрења све више скидан са штедње и улаган у магацин књига;

2) п ако је број задругара опадао, ипак је редом у појединим колима повећаван број шталмпаних табака, а при том је и број примерака бис много већи од броја задругара у ранијем колу;

8) о растурању књига и о чувању непродатих књига није се водило рачуна. |

То су главни узроци, што је Задруга морала доћи у врло мучно стање.

(Остаје да се изнесе неколико упоредних прегледа о благајници.

Изнећемо упоредни преглед примања у појединим годинама као и суму примања у овој по следњој години рада, а остављамо члановима скупштине да то упореде са величином издатака око експедиције и поштарине, као и са величином примљене ажије при промени новца. (Види таблицу на идућој страни.)

После свега остаје да се укратко изнесе извештај г. Милана Максимовића, чиновника Управе Фондова, који је извршио преглед књига и рачуна за све време Задругина рада. Према томе извештају:

„1. За све време од 1892. до 1906. нису вођене књиге које требају и какве требају, нити су документа новчана документа. Осим тога, за све време рада употребљавана је једна личност и за благајника и за књиговођу.

2. Стотинама разних издатака чинило се да се дође до једног главног циља — књиге, која је имала да исплати све те издатке па чак и приход да донесе. О свима тим издацима Задруга је водила рачуна, али о књизи — о роби, од које јој опстанак зависио, није ни једну магацинску књигу имала.

3. Књиге Задругине од 1892. па до 1898. вођене су тако да су стални и потрошни капитал, фон-