Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПЕ ВЕКУ 119

све до 1638, штампане су српске књиге_у- Млет-

цима, у манастиру Торажан, у инат Ру Миле-

њем ужичком округу, 5у5 Скадру.

Зла судбина српскога народа је хтела да, је штампарска вештина код нас дошла у данима пуног политичког ропства под 'Турцима и пуног духовног ропства под Грцима. У таквим приликама када није било ни политичке ни верске организације и када је народ имао да води страшну борбу ва. опстанак, у тим најгорим данима и у највећој тами кроз коју је српски народ прошао, штампарије нису имале услова за живот. За све време када су српске штампарије постојале, од 1434 до 1688 године, оне су могле штампати само црквене, обредне књиге, и то не у великоме броју, и то само из почетка доста живо, а после све мање и слабије. Ниједна од тих штампарија, није могла да се одржи, чак ни онда када је обновљена пећска патријаршија, када су Орби понова добили своју црквену самоуправу и када су се тако у неколико поправили услови за књижевни и културни рад. „И онда када у западној Европи нестаје писарског заната, српски калуђери понова падају у средњи век, те писањем одржавају писменост и службу божју“)

У ХМ, ХУПи ХУШ веку штампало се нешто српских књига и у Румунији, где су Срби били. пренели штампарску вештину. Око 1247 штампана је једна српска црквена књига у Трговишту, и у томе месту штампало се српских црквених књига све до половине ХУП века. У Себешу, у Ердељу,

1) Љубомир Стојановић: Старе српске штампарије. Београд, 1902, стр. 41. :