Srpska književnost u XVIII veku

190 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

крајем ХУГ века, такође се штампало нешто српских црквених књига.-1705 године, владика Антим Ивернулу, основао је у. Римнику, у Малој Влашкој, једну словенску ћириловску штампарију, где се из почетка штампале књиге за румунске цркве. Када је 1718 године Мала Влашка припала. Аустрији, Римник је постао седиште влахо-заплањске или римничке епархије, која је дошла под власт карловачкога митрополита. И у тој штампарији штампали су карловачки митрополити неколико руско-словенских књига за српске школе, Первое ученле отрокомљ 1796, 1797 и 1734 године, 1755 Славенскуго Грамматику Мелетија Смотрицкога. 1761 штампао је у Римниву Синесије Живковић Правила молебнал сватих% сербскихо просвђтителећ.

Сем тих штампарија, где се ћирилицом штампале књиге за црквене потребе православних Срба, било је још штампарија где се штампало ћирилицом, али за босанске католике, или за православне у Аустрији у циљу или протестантске или католичке верске пропаганде. Босански Фрањевци штампали су своје књиге ћирилицом у Римуиу Мледима, у току целог ХУП, и нешто и у ХУШ веку. У Трнови, у Угарској, била је језуитска штампарија у којој су, од краја ХУПШ па до краја ХУШ века штампане ћириловске црквене књиге, којима је био задатак да шире Унију међу православним Србима. У Урахупу Тибингену, у Немачкој, крајем ХУ века, штампано је неколико дела на српском језику и „цирилическами слови“, која су слата међу Орбе у намери ширења идеја и учења Реформације.

Но све те књиге или нису никако допирале међу православне Србе, или се нису читале као