Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП| ВЕКУ 137

Оно што се није допустило једном Србину у Новом Саду, допустило се једном Грку у Бечу. 1791 године цар Леополд је учинио низ уступака Србима и међу осталим стварима допустио је да се покрене један лист на српском језику. Око 1790 живео је у Бечу грчки штампар, издавач и писац Маркидес Пуљо, велики грчки патриот, коме је 1798 штампарија. затворена, а он заједно са својим братом протеран из Аустрије, зато што су код њега штампани бунтовни прогласи и песме грчкога револуционара Риге из Фере. Пуљо је 1791 издавао у Бечу, где је био знатан број грчких и цинцарских трговаца, један грчки лист. Те исте године, заједно са неколико српских трговаца, 8атражи и добије дозволу за покретање једнога српскога листа.

У петак 14 марта 179], изишао је први број листа који се првобитно звао Сербскља повседневнља, новинт, а затим само Сербескља Новинљ.') Лист, штампан на малој четвртини црквеним словима, изилавио је два пута, уторником и петком, са, претплатном ценом од 14 Форината годишње. Први наслов »повседневн!а“ има свакако смисао који се налази на наслову из 1792 године: уповседневнихљ прикл1очешихђ.“ Наслов је једна вињета која представља, витеза посред оружја, трофеја и лаворове гране, у десној руци му мач, а у левој штит, на. коме стоји српски грб, крст са четири оцила. У току 17928, насловна вињета се неколико пута мењала.

2) Радивоје Врховац: Јрве српске новине и оснивање кар ловамке гимназије. Извештај српске вел. гимпазијв карловамке за школску годину 1908/4, књ. 54, године 52. Сремски Карловци, 1904, стр. 98—49. Н. М. Петровскји ; Зетћаса. Џ. Кто бил пврвимљ публицистомљ у сербов» 2 Извђета русскаго ламка, ч словесности Императорском Академаћ наукљ. 1906 т. Т. ХГ. књ, 1, стр. 127-—180.