Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 189

је штампу стављао под пуну зависност од полицијске и војне власти. И Сербскфа Новинт су тако, по сили околности, имале безбојан, безличан и чисто имформативан карактер. Писало се о односима између Русије и Турске и о догађајима Француске Револуције, са гледишта аустријских државних интереса. Ређе су излазиле краће вести о просветним и културним приликама у српском народу, и то тако мало да су Сербскљла Новинт у толико биле српски лист што су се штампале на, каквом-таквом, српском језику.

У току 1791 изишло је 84 броја. Али одзив није био повољан и цело предувеће наишло је на сметње. Већ у 20 броју уредништво се жали уда неки из суетнаго свога мњенија«“ говоре и раде против издавача листа, позива „господу пренумеранте“ уда би оваковим праздними речми једнога чловека не веровали“, но да буду уверени да ће лист бити савесно и добро уређиван, на највећу корист народну. У 50 броју, уредништво „2 немалоју жалости“ објављује да је одзив врло слаб, да Срби куд и камо мање показују интересовање за своју штампу но Мађари и Грци. И уредништво чини апел на српску публику да претплатом помогне лист, а оно је решено не само да га не обуставља.но но да га и повећа. Лист је одиста излазио и целе 1792 године, али одзив је остао тако слаб, да је морао престати. 30 децембра 1792 изишао је последњи број Сербскља Новинљ, да начини места. једном новом српском листу.

Изгледа, да неповерљиви Срби, нарочито они ив удоњих крајева“, нису имали много вере у Грка Маркидеса, Џуља и да су желели да српски лист буде у српским рукама. 1799 године, док су Серб-