Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 141

Испод орле стоји напизано: „сђ цесаро-краљевскимљ благоутробнимђ дозволениемђ.“

Како у спољашњости тако и у садржини Славенно-Сербскла Вбдомости имале су за углед свога, претходника Сербскља Новинљм, пли тачније рећи: бечке немачке листове сличне врсте. Оне доносе готово искључиво веети о „иностраним прикљученијима“, о свему што се дешавало у то узрујано време, богато историјским догађајима. То је било доба велике коалиције европских монарха против Француске Револуције, и лист је нарочиту пажњу поклањао томе великом рату, у коме су узели учешћа толики Срби, официри и војници. Уредништво се жали како су вести са бојнога поља, на Француској граници ретке и несигурне. „О тому что у предјелах наших и при армији бива, мало нам познато. Писма која би что извјестити могла, хватајут сја. Что се јавно сказује оно је или неугодно или весме непостојано.“ Често и нарочито се бележе вести о одласку српских пукова на бојно поље, о храбрости и одликовањима, граничарских официра и војника. Исто тако бележе се добровољни прилови које су и међу Србима за ратне циљеве давали архијереји, богати појединци, манастири и црквене општине. Ређе се доносе вести из Јужне Угарске, Славоније и Хрватске, из крајева у којима, Срби живе. Каткада лист доноси вест из Београда и београдског пашалука, које су стизали преко Земуна. Остале вести су из Германије, из аустријског и усједињеног Нидерланда“, „Полске«, „Бохемије“, „Даније“, уШвеције“, „Швајца“,. „Англије“, „Росије«, па чак и ив мароканског царства.