Srpska književnost u XVIII veku

1212. ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Велика пажња била је поклоњена Француској, њеним унутрашњим политичким и социјалним догађајима, свим борбама младе Републике са удруженом феодалном и апсолутистичком Европом. По себи се разуме, да Славенно-Сербскљла Вђдомости, које су излазиле у Бечу, под строгом цензуром, у доба када је Аустрија ратовала са Француском, и које су прпле вести из немачких листова, биле непријатељски расположене према Револуцији. Француска страда. од једне „нешчастне болести“; револуционари су „злодјеји“ и умјатежници«“ који не знају ни за шта друго до за злобу и мерзост“. У једном броју (1794, стр. 372), доноси се упјесн Јоана Јакова Русо, јуже воспје народ при пренесенији мошчеј сего в Пантеон.“ Ту хвалбену песму певају „старци и чадородни матери“, „полномошченици народни“, „умладенци и дјеви“, „женевци«“ и „јуноши«“. После сваке стране „лик“ (хор) отпева : » 0 Русо! Образ мудрих, благодјетелу человјечества, прими похвалу и пјеније от великаго и волнаго народа, и из гроба твовго заштитај равенство.“ Славенно-Сербскил Вбдомости биле су готово искључиво лист за политичка и пословна обавештења, и тек по изузетку доносиле су по који књижевни прилог. Ту је, први пут ћирилицом штампана једна Качићева песма, Резта од Етађа ЗИрата Метатје из Нагдорота идодтт патода з!отлтзКода (Пјесн Стефана Немање, краља Сербскаго). Иначе, када се и говорило о књигама, ограничавало се на објављивање нових књига штампаних у штампарији Стефана Новаковића. Нарочита пажња била је посвећена великој историји Јована Рајића, том „неоцјеном дјелу неусипнаго народољубиваго спи-