Srpska književnost u XVIII veku

146 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

платника да се могу покрити бар издавачки трошкови. Но од свега тога ништа није било, иу децембру 1794 Новаковић је овако објавио престанак свога листа: „Се уже два года цела совершусја, от како смо ове вједомости и славеносербскому роду, са довољним трошком усердно послужити старали сја, но будући да желаеми успјех имјети нисмо могли, за сохранити себе от далше штете принуждени јесмо решили у будушче со војем престати издавати новине,«

Крајем децембра, 1794 изишао је последњи број Славенно-Сербскља ВЂдомости. Срби тако остају без свога листа све до 1813 године, када су у Бечу Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић кренули Новине Србске из5 царствутошаго града. Взенне.

ГЛАВА 1Х Рувзки утицај. Руско-српски односи до ХУШТ века. — Обраћања митро= полита Мојсија Петровића Петру Великом. — Максим Суворов и његов рад. — Емануило Козачински и његови друтови. — Покушај митрополита Павла Ненадовића. — Руси

међу Србима. — Срби у руским школама. — Срби у руској служби.

И ако раздвојени целим земљама и народима, Орби и Руси су још у Средњем Веку имали извесних културних веза. Главна веза била је једна, православна вера. У ХП и ХШ веку, југословенска писменост, српска и бугарска, била је од утицаја на писменост у Русији, која је тада, у татарском ропству преживљавала тешке дане. У ХУ и