Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 145

нису се до сад за новине јавили, а нових једва неколико.“ Са обзиром на „превелике и чудне у Европи промене“ које се дешавају, из уважења, према оном малом броју ревносних читалаца и тачних претплатника, Новаковић је продужио издавање листа пи у 1794 години, смањивши претплату, као што је био обећао. Шта више он је био готов и на нове материјалне жртве, и обећавао је, само ако се јави више претплатника, издавати лист на целоме табаку и као додатак давати уполезне мале књижице“, које, преведене с других језика, говоре »о васпитанију, 0 домостројителству, о љубви Е отечеству, 0 географији, историји естественој, о первих просветитељах сербских и прочаја.“ У јуну 1794 лист је био у мучним приликама. Издавалац јавља да лист нема довољно претплатника, да се и оно мало претплате што се има неуредно прима, да унеће моћи ни новине ове далше овако трајати,“ да ће излазити само до краја године, уи то највише за чести љубав они неколико господеј, који су за цјелу годину новце напред послати изволели.“

Изгледа да је Новаковић, у септембру 1794 добио обећања, са некоје стране и одустаје од већ објављеног престанка листа. „Извесна лица от нашего народа“, вели он, мислећи ту свакако на митрополита Стефана Стратимировића, саветовали су га да не обуставља тако потребан лист, „не би ли колико толико и наш народ о достојнопамјатним прикљученијами, која се наипаче сада между державама европејскими сбивају, извјестије имао.“ И Новаковић прима тај савет, чини последњи покушај, обећава да ће лист издавати и у току 1795 године, ако се јави бар толико прет-

СРПСКА БКЊИЖЕВНОСТ У ХУШ ВЕКУ 10