Srpska književnost u XVIII veku

148 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

луђера, не само Срба, но и Грка, Бугара, Румуна, па и Арабљана и православних Сираца, да су руске власти морале предузети нарочите кораке да заштите Русију од те калуђерске најезде. За све то време руске књиге су продирале у српске цркве и манастире, поступно потискујући србуље, и на крају ХУП века руски утицај на српску цркву и црквену књижевност врло је осетан.

После сеобе у Аустрију, Срби, у новом и тешким приликама, у опасности, за своју веру и националну особеност, још више осећају потребу руске помоћи и ослонца. Ратни успеси Петра Великог подигли су углед и славу Русије, и код Срба се све више стало са надом гледати на север. Записи славе његове „победе велике и неизречене«“, а народне песме величају јунаштва „цара московскога«') Још пре сеобе, патријарх Арсеније Ш послао је руским царевима Јоану и Петру грамату у којој их је молио да ослободе православни српски народ од неверника, и на то је добио повољан одговор и утешно обећање. 1705 писао је патријарх московском бољару Федору Алексијевићу Головину: „И бежећи дан и ноћ са својом осиротелим народом од места до места, бацан тамо амо као лађа на пучини великог океана, очекујем када ће да грана сунце и покаже се дан, да узмакне тавна ноћ и хладна беда наше несреће. Али ми немамо саветника, који би нас од жалости ослободио, и наша туга удвостручи се, и ја рекох са сузама: докле ћеш нас, Господе, заборављати до краја, докле ће се непријатељ одржавати против

5) П. А. Заболотски: Очерки русскаго вљлаша 65 славанскиљ литературааљ новазо времени. 1. Русскал струл вљ литератур сербскаго возрожденља. Клевљ, 1908, стр. 31—82.