Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 149

твога достојања; устани, Господе, зашто спаваш, | зашто своје лице одвраћаш од нас, и опет ускрени, Господе, помози нам имена твога ради.<') У таквим приликама и у таквим осећањима Срби почињу стално тражити савета, и помоћи у Русији. Одмах по сеоби, патријарх је писао руском посланику у Бечи молио га да код аустријског монарха потпомогне праведне молбе српскога народа. Срби почињу сматрати једноверну и једнокрвну Русију као своју земљу и руске цареве не само као своје заштитнике но и као своје стварне владаре. Ракоци је преко Петра. Великога покушавао да придобије Србе за мађарски устанак. У једноме рукопису из 1711 године, који се налази у горњој цркви у Карловцима, Петар Велики помиње се као усамодржацљђљ веемљ православнимљ“, и, поводом његова похода, на Турке, узвикује се: „Пособиви говподи цару нашему«“") Тај култ руских владара био је код Орба у ХУШ веку тако јак, да је на Сабору од 1769 године, царски комесар тражио ивјашњења : да ли је истина да се по српским црквама налази слика руске царице и да ли се у литургије место имена аустријске царице помиње име руске царице.") У једној српској рукописној песмарици, писаној око 1778 године, има једна „грађанска“ песма, чији први стихови овако карактеристично гласе: Сада ваља вино пити,

Једну чашу добра вина, да цареву светлу круну

') Јован Радонић: Прилози за историју Срба у Угарској у ХУЛ, ХУП и ХУШ веку, стр. ХИП.

') Љубомир Стојановић: Отари српски записи и натписи, књ. 1, стр. 26.

2) Ђорђе Рајковић: Српски Народни Сабор од 1769 у Карловцима. Србски Летопис. 1812, књ. 114, стр. 170.