Srpska književnost u XVIII veku

154 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

свих напора није могло бити великих и трајних резултата. Он је дошао у врло незгодно доба, када, је српска црква била растрзана унутрашњим борбама и када се није стизало да се мисли на миран просветни рад. Католичка пропаганда је непрестано насртала на православље, и сва народна снага трошила се на одбрану вере и привилегија. У Бечу су Срби били осумњичени као непоуздани људи, митрополит је важио као руски човек, и сваки је избегавао да се сувише заложи за руску школу и руокога учитеља, тим пре, што је постојала Формална забрана, да, се за учитеље српских школа не смеју постављати страни поданици, при чему се нарочи томислило на Русе. Прости и неписмени калуђери, мизонеисти, заплашени од конкуренције, мрвели су и ометали школу која је имала за задатак да спреми боље и способније свештенство. Сем тога, школа запада у тешке материјалне прилике, остаје готово без икаквих средстава. Митрополит је био обећао 900 Форината годишње помоћи, али своје обећање не одржава. Синод нередовно шиље издржавање своме учитељу 300 рубаља годишње колико је обећао, Суворов у брзо пада у беду, и цела школа, у самоме почетку рада, наилази на велике тешкоће. 1727 писао је руски учитељ митрополиту Мојсеју о својим невољама „Азђ же до селћ не вђрахљ ико востђ чистецђ или пургатори: но ненћ искуствомљ вЂмђ, гдћ онљ встр.')

Од децембра. 1727 године, Суворов је, по митрополитовој жељи, опет у Карловцима. Митрополит је предузео кораке да што већи број ученика

ђ) Писмо у митрополијској Архиви у Карловцима. Радослав М: Грујић: Српске школе (од 1718—-1789 г,), стр. 57.