Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1 ВЕКУ 158

превођењу латинских књига на руски, га у Русији радио је на преводилачким пословима у Синоду. По својој спреми и прошлости, Суворов је био дорастао за посао на који је одређен, и он је своју нову дужност схватио врло озбиљно. Неколико месеца спремао се он за пут, снабдео се књигама и училима, и чак је хтео да понесе и слова за штампарију. Крајем 1725 године, са женом, ћерком и малолетним братом Петром, који је такође свршио „славјано-латинску“ школу у Москви, крете се он на своје опредељење, у далеки сасвим непознат крај.

У пролеће 1796 године био је у Бечу, где су га аустријске власти опљачкале при царињењу књига које је собом носио. У лето исте године он је био у Карловцима. Митрополит је нарочитим циркуларом позвао народне старешине и свештенике да пошљу у Карловце у школу ону децу за, коју знају „да имјејут добру главу и остроумије, а наипаче усрдије прилежно ка наученију и котори знајут добро по нашему читати.“ Но одзив је био врло слаб, а и остале прилике су биле врло неповољне по школски рад. Суворов се разболео и тек ! октобра 1797 године, са свега 7 ђака, почела је његова „славинскан школа.“ По тражењу митрополита Мојсеја Петровића, Суворов пређе у Београд, и тамо од фебруара 1727 године, отпочне рад у школи у којој се више од 50 ђака учило азбуци, „делтословишо и писанио сљ придаткомђ дђтекои ариеметики“.

0 раду и о приликама свога рада Суворов је опширно писао у 56 сачуваних извештаја, не увек тачних у осталом, које је слао Синоду. Његов положај у сваком погледу био је тежак, и поред