Srpska književnost u XVIII veku

160 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

бесплатан стан у митрополитовој резиденцији и бесплатну рану заједно са митрополитовим чиновницима. Наставници су предавали по руским школским књигама, или су своја предавања диктовали ученицима. Та латинска школа имала је од 1738 до 1734 свега 14 ђака: 3 ђакона који су учили граматику и !! монаха, од којих су неки били »азбучници«“. Неки од њих били су зрели људи од 20 до 40 година. Један од тих ученика био је и Јован Рајић, који прича о раду у тој школи: уса дивним успехом почеше предавати изредно настављење латинске граматике. И за неколико година толико су успели, да је латинска наука приведена, била и до саме реторике, којој је професором и свију школа префектом био г. Манојло. И тако старањем и најтежим трудом би јуност доведена, и до двери ФилосоФије.«') И одиста, из молбе коју је Козачински са својим друговима 1737 упутио београдском Синоду, види се да се његове школе, која се слободно може назвати првом српском гимназијом, овако правилно и поступно развијала: 1 разред, „Аналогија“, 1731—92; П разред, »ИнФими«“, 1782—8; Ш разред, „Граматика“, 17833—%; ТУ разред, „Синтакса“, 1734—5; У разред, „Пиинтика“, 1735—6; и УГ разред, „Реторика“, 1736—7.7)

Ни ова школа није била дуга века. Око 1736 године настао је страшан раздор у српској јерархији, који је укочио сваки црквени и просветни напредак. Руски учитељи се занемарују или отпочињу кињити. 1736 године, Синесије Залуцки враћа, се у Русију и постаје игуман минског манастира.

1) Историја катитизма православни Србаља у цесарским држа-

вама, стр. 24. 2) Радослав М. Грујић: Српске школе (од 1718—1739 г.), стр. 158