Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПЛ ВЕКУ 159

платно учинити, а као „учене људе“ ослободио би их од сваких намета и пореза.

На тај позив одазвало се седам лица, шест студената и један монах кијевско-печерског манастира. Отуденти су били: Емануел, у калуђерству Михаило Ковачински, доцније архимандрит видубецки и слуцки и префект кијевске Академије, Петар Падуновески, Трофим Климовски, Георгије Шумљак, и Иван Мјенацки.) Монах се звао Синесије Залуцки, и раније, за време митрополита, Мојсија Петровића, био је проповедник у Београду. Одмах ва њима дошли су и Тимотеј Левандовски, Јован Ластовицки и Петар Михајловски.

1733 сви магистри дођу у Карловце, где је митрополит, како изгледа, довео још наставника, и са. других страна, међу осталима и два. протестанта, ва световне предмете. Од руских магистара, једни остану у Карловцима, а други отиду у Београд, Осек и Вуковар да тамо оснивају школе и спремају свештенство. Тимотеј Левандовски отиде у Вуковар, а митрополит нареди да свештеничка деца и сви млађи свештеници и ђакони морају ићи у његову школу.“ |

За ректора латинске школе и главног катедралног проповедника буде наименован Емануило Козачински, а од 1736 године митрополит му стави у дужност да сваке недеље и о великим пргзницима проповеда у цркви, све то за 250 Форината, годишње, црне чоје за један пар одела на, годину,

1) Радослав М. Грујић, у својој књизи Српске школе (од 17181789 2.) (стр. 142) исправио је, по архивским податцима, грешке које су се досада чиниле у читању имена тих руских учитеља. Према томе: не Шумљан но Шумљак, не Минадки но Мјенацки, не Казуновски но Падуновски.

2) Милутин Јакшић: О Вићентију Јовановићу, стр. 221.