Srpska književnost u XVIII veku

170 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

—пун господар у својој држави, има извесно ФилоЗОФСКО обележје. „Од како носим прву круну у свету, говорио је он, ја стварам Филозофске законе за своју земљу. Да би се саобразила логици, Аустрија ће узети други облик. Ја презирем празноверце и садукеје, и хоћу да од њих ослободим мој народ.“

Он хоће да у држави буде онако само како он хоће, не трпи друге воље и власти до своје, и зато установљава јаку, централистичку и бирократску државу, Рошгељааа!. Он је тип просвећенсга „деспота ХУШ века, врло просвећенога, али и врло деспотског. Он држи да су сви грађани само поданици владареви, делићи великога државног механизма, а никако слободне личности које имају своје права и своје посебне интересе, симпатије и уверења. Максима целе његове унутрашње по|литике јесте: усве за народ, алиништа са народом“, јзато, и ако пуно његових рефорама имају демократски карактер, његова владавина је скроз антидемо-

кратска.

Он пре свега хоће да скрха Феодалан систем, као несагласан са духом времена и потребама модерне државе. Он хоће да ослободи сељаке од спахијске тираније и експлоатације, и зато им даје личну слободу и правну особеност. Он укида племићске повластице да би поправио рђаве финансије државне, укида мајорате и Фидеји комис, правилније распоређује порезе и намете, све то више у интересу државне касе но ради остварења једне Филозофске идеје. 178! он укида Феодални систем у Чешкој, Моравској и Шлеској, 1788 у Корушкој и Крањској, !785 у Угарској. Да би порези били што правилније распоређени и да би их држава