Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1Г ВЕКУ 169

државе, за коју се увек говорило да за Европом заостаје за једну идеју. Још за живота своје матере, царице Марије Терезије, с којом је иначе имао тако мало заједничког, одмах по смрти свога оца Франца [, он је, као двадесетпетогодишњи младић, постао сувладар, и његов утицај у државним пословима од тада се почео осећати. Царица, биготна и назадна, попушта своме сину, коме ипак не прашта што не иде у цркву, и 1776 године изводи се неколико хуманих рефорама, међу осталим укида се мучење криваца и спаљивање осуђених. Али, пуна и права влада Јосифа П по-

чиње од смрти његове матере, 29 О 1780 године.

Својом на личношћу и но вољом он даје ново обележје целом свом добу, ствара нов живот у старој и зачмалој Аустрији.) Јака духа, одлучан ауторитарац и по својој природи и по идејама, он хоће по својој глави, својом вољом и ауто__ритетом царске власти да препороди. Аустрију, А а је | ослободи Феодалних и црквених окова, да применом

| Филозофских идеја поведе своју државу путем еко| номског, духовног и политичног напретка, да унесе у законе и обичаје верску сношљивост, надмоћ| ност Државе над црквом, хуманост у судове, про| свету у народ, све то у интересу. целине и ради А опште користи. Он није у толикој мери пристажица нових идеја као Фридрих Велики и Катарина П, и њега не треба узети као неку врсту Шилерова Дон-Карлоса на престолу. Али ипак, цео његов рад, у коме има исто толико и његовога урођеног ауторитарства и жеље да буде пот-

) П. Митрофановљ: ШЏолитимескал дблтелоносто Тосифа ЛП, ел сторонники % вел враги (1780—1790). 0.-Петербургљ, 1907.