Srpska književnost u XVIII veku

172. - ЈОВАН СКЕРЛИЋ

се направи држава у држави. 1746, објављено је католичком духовништву у Аустрији да ниједна папска була нема важности без владинога, одобрења ; 1768, забрањује се да се објављују пипине буле које ограничавају власт домаћих бискупа; 1777, забрањује се да се за развод брака непосредно обраћа папи. Шта више, пред крај владе Марије Терезије, у Ломбардији и у Угарској, ограничава се број манастира, траже се школске квалификације и навршење 24 година па да се неко може закалуђерити, забрањује се да појединци у тестаментима завештавају у корист манастира, и тако даље.

Јосиф П, наставља ту традицију, одбрану световне државе од цркве и супрематију световне власти над духовном, али целој борби даје идеолошки, начелан и општи карактер. Он устаје противу црквене свемоћи, не само као владар који брани надмоћност и интерес државе и као Аустријанац који не трпи постојање и отпор тако моћне и силно организоване католичке цркве, која је увек више циљала на политичку но на духовну власт над људима. |Он исто тако устаје противу цркве и као присталица 'ФиловоФије критицизма и здравога разума, која је | узела често антиклерикалан, а каткада и антирелигиозан вид, а ради остварења филозофских идеја слободе мисли и верске сношљивости.

У том, идејном погледу, Јосиф П стајао је под нарочитим утицајем једног сувременог немачког црквенога реформатора. 1765 године, немачки историчар и бискуп Ј. Н. Хонтхајм, под псевдонимом Јустина Фебронија, издао је дело Пе ртаезепи зтаћи Еса!езлав е Лед та ротезгаје Котатљ Роттјасла, Хонтхајм ставља себи за задатак да преобрази католицизам,