Srpska književnost u XVIII veku

||

~! ој

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 1'

тражи да се учини крај папинској свемоћи, да свака држава има своју самосталну и независну цркву, прилагођену приликама и потребама земље. Те галиканске идеје, у којима је било пуно и протестантских схватања, начиниле су буру у католичком свету у Немачкој. Како је то учење одговарало и идејама и личном расположењу Јосифа П, он га је свесрдно прихватио и стао одлучно, безобзирно и потпуно изводити.

Цар ставља себи задатак, како је сам говорио, да одузме „лЛевијевом племену монопол људскога, духа<. Од 1780 године, одмах првих дана по своме/ доласку на престо, он започиње цео један низ смех, лих и замашних рефорама, уперених противу ка- / толичке цркве. У начелу, црква се. потчињава, др__жави. Арцибискупи и бискупи при постављењу по- | — дату заклетву цару, не смеју без царске наредбе извршивати ни једну папску наредбу, и своје посланице не смеју објављивати бев цензуре и допуштења државних власти. Папина власт све се више ограничава и преноси на бискупе, који се све више сматрају као државни чиновници за духовне ствари. Држава се нарочито стара да образује више и ниже свештенство које би било у тим идејама, и за професоре богословских школа постављају се сигурни људи од нових идеја, који се ревносно труде да место ултрамонтанског и папистичког свештенства створе послушно државно чиновништво. Цар Јосиф са нарочитом енергијом удара на „њалуђерство, које је он сматрао као „мртав капитал

||РУлскИГ. Калуђерство се тада у Аустрији било

|устраховито умножило и притисло силне земље и |богатство. У Крањској манастири су имали '/, од